Čitanje je lični čin. Intiman, udobno smešten u prostore misli i osećanja, mašte, znanja i razumevanja. Ono, pak, što knjiga podari može se dalje deliti sa drugima. Ukućanima, prijateljima ili onima sa kojima vas povezuju iste pasije – čitanja i pričanja. Book club je koncept koji će podržati vašu potrebu da čujete kako su sadržaje omiljenog štiva doživeli drugi čitaoci, i da sa njima podelite svoje utiske.
I ne samo to. Teme koje se na jednoj book club sesiji mogu razviti su neograničene, a socijalna dimenzija ovakvog druženja uz knjigu ima više aspekata. Ali, krenimo redom.
Book club ili čitalački klub mesto je okupljanja ljubitelja knjige, čitalaca koji, nakon pročitanog književnog predloška, razgovaraju o njemu, kao i o temama koje je otvorio. Knjiga se bira na razne načine, a najčešće demokratski – glasanjem. Kao pomoć pri izboru mogu poslužiti liste najčitanijih knjiga pojedinih izdavača ili biblioteka, platforme kao što je veoma posećeni „Goodreads”, osvrti tj. predlozi književnih kritičara, i, naravno, samih članova kluba. Liste za čitanje sastavljaju se ili za duži vremenski period, npr. godinu dana, ili, neizvesnije i češće – pred svaku pojedinačnu sesiju. Dinamika sastajanja stvar je dogovora među članovima, ali se uglavnom, kao standard, ustalilo mesečno okupljanje, što je procenjeni vremenski okvir za čitanje jedne knjige.
Iako na prvi pogled jednostavan koncept, i čitalački klub podrazumeva varijacije, najčešće na nivou žanrovskog i tematskog fokusa, kao i profila članova. Tako se mogu sresti klubovi formirani isključivo od književnih profesionalaca (kritičara, pisaca, prevodilaca, lingvista), kao i oni čiji članovi preferiraju određeni žanr: triler, horor, romantični roman, klasiku, fantastiku… Postoje čak i čitalački klubovi posvećeni određenom autoru ili samo jednom naslovu. Takvih je mnogo više u sredinama koje imaju razvijeniju kulturu čitanja i u kojima je koncept klubova ove vrste odavno prisutan.
Kod nas je ovakva praksa razmene čitalačkih iskustava relativno skorijeg datuma, ali je potreba mapirana, te joj i popularnost raste. Iz razgovora sa nekoliko učesnica i koordinatorki čitalačkih klubova u Beogradu, potpisnica ovih redova saznala je koliko su im večeri provedene u razgovoru o pročitanom obogatile život, animirale, proširile ili vratile potrebu za razmišljanjem o mnogim temama, a neretko bile i prostor za razmenu intimnih ispovesti i svakako – dobre energije.
Katarina Jakšić, psiholog po struci, koordinator je čitalačkog kluba koji postoji u Beogradu oko godinu dana, a podelila je sa nama iskustva vezana za šaroliko članstvo i radost svakog susreta:
„Među članicama našeg kluba imamo inženjere, profesore jezika i književnosti, pravnike, farmaceute… Nas tri smo jednoga dana, animirane predlogom drugarice koja nam je prenela svoja iskustva članice book club-a u Holandiji, odlučile da svojoj ljubavi prema čitanju nađemo vremena i mesto za priču. Tako smo ustanovile mesečno okupljanje, odabrale prvi naslov a dalje se krug proširivao koleginicama i poznanicama kojima se dopala naša priča o knjigama. Različitog smo uzrasta, što doprinosi bogatstvu uglova gledanja na jednu temu, a ne izostaje ni dimenzija podrške za lične probleme. Pored novih poznanstava, veliki benefit od ovih susreta čini i kvalitetno druženje starih prijateljica, jer je u pitanju jedinstven poligon za razmenu misli i novi uvid u saznajni svet svake od nas”, priča nam Katarina. „Knjigu biramo demokratski, na osnovu ankete na viber grupi i na spisku su se do sada našli domaći i strani savremeni pisci, ali i klasici, što garantuje kako raznovrsnost tema tako i zadovoljavanje ukusa članica kluba”, zaključuje Katarina.
Maja Trifunović, pisac i prevodilac sa engleskog jezika, otkriva nam da se u Švajcarskoj npr. za članstvo u klubovima ovog tipa plaća određena naknada, što uključuje i posete kulturnim dešavanjima (pozorište, izložba, koncert), kao i zakusku uz razgovor i slične dodatne sadržaje. „Sa druge strane, moje beogradsko iskustvo vezano je za druženje prijatelja, pasioniranih čitalaca, koji su jednoga dana poželeli da svoje misli i utiske o štivu razmene među sobom. Nismo bili disciplinovani, susrete smo teško zakazivali zbog obima drugih obaveza, ali je ono što smo zajedno doživeli ostalo kao sjajno iskustvo, najviše zato što smo jedni druge upoznali iz novih uglova i dimenzija koje se ne bi mogle desiti u standardnim ’šta ima novo’ razgovorima. Ostala sam npr. zatečena dijametralno suprotnim ocenama postupaka glavnog lika iz romana koji smo obrađivali, a koje sam ukrstila sa dugogodišnjom prijateljicom. Vrlo je korisno na ovaj način problematizovati sopstveno mišljenje, tj. staviti svoje nazore i zaključke pod lupu”, ocenjuje Maja. „Sa druge strane, kvalitet razgovora provociran čitanjem neuporedivo je kompleksniji od uobičajenog, kao pristigao iz onih zaboravljenih sfera razmišljanja o smislu, vrednostima, zapitanosti nad sopstvenim životima i iskustvima…”, dodaje Maja.
Pored ovog književnog društva prijatelja, Maja nam otkriva postojanje i jedne drugačije vrste book club-a, a koju organizuje izdavačka kuća, konkretno Laguna, poslednjeg petka u mesecu u prostorijama svog čitalačkog kluba, u knjižari Delfi u Beogradu. Njihov koncept više liči na književno veče, jer o odabranoj knjizi govori nekoliko pozvanih gostiju, a publici je na kraju sesije ostavljen prostor za komentare i razmenu utisaka, ali je ovakav vid komunikacije ipak više formalnog karaktera, u odnosu na intimnu atmosferu klasičnih čitalačkih klubova.
Još jednu posebnu liniju komunikacije na osnovu književnog predloška otkrila nam je Aleksandra Drljević, prevodilac i profesor francuskog jezika na Francuskom institutu u Beogradu. Reč je o biblio-terapiji, posebnom vidu „korišćenja” čitanja i razgovora o pročitanom u terapijske svrhe. Aleksandrin program podrazumeva čitanje odabrane proze na samoj radionici, uz razgovor – na francuskom jeziku, budući da je jedna od komponenti ovakvog pristupa i edukativna tj. tiče se učenja stranog jezika. Profesorka Drljević izdvaja kao posebnu psihološku komponentu ovakvog koncepta izvestan osećaj veće slobode tj. otvorenosti u komunikaciji kada se ona izvodi na jeziku koji nije maternji: „Vrlo je zanimljivo kako moji učenici odnosno polaznici ovih radionica jezik doživljavaju kao neku vrstu paravana iza koga se lakše mogu izneti iskustva, često ispovednog karaktera. Inicijacija za tu ispovest svakako je predložak koji čitamo, a koji je često tematski vezan za neko umetničko delo, što je dodatni ’okidač’ za uranjanje u sopstveni svet emocija”, saznajemo od ove profesorke i biblio-terapeutkinje.
Na kraju naše šetnje kroz bogat i inspirativan svet druženja zaljubljenika u knjigu ostaje nam da vas pozovemo da potražite neki u svojoj okolini, ili ga jednostavno napravite sami. Do tada – uživajte u stranicama koje su vaš trenutni književni izbor.
@jž